Tuesday, October 25, 2011

Дневник једне блокадерке



,,Дочекасмо први викенд. Уместо у својим топлим креветима након неког ноћног провода организујемо редарску службу која чува барикаде. То је та реч која мотивише.
Свако наше јутро на факету другачије је од претходног, али добро распложење расте из дана у дан. Издржала сам огроман притисак, присутан од самог почетка. Госпођа декан, затим ректор БУ, министар, упад нео- нациста, ПР Универзитета, лажна дојава о бомби... Због свих изјава против нас студената и прозивки да иза студентског Пленума стоје марксисти и анархисти осећам да сви они, у ствари, желе да раздвоје нас студенте и сруше нам оно што смо градили читавих месец дана свим својим снагама и заједничком борбом! Упркос недостатку хране, сна и основних средстава за живот на факултету, на којем проводимо дан и ноћ, ја и даље имам снаге и воље за борбу. Рађају се нова пријатељства, зближавања, па и љубави. Сјединили смо се у једну породицу која жели оваквим видом борбе да дође до својих циљева и остварења за која се сви залажемо. Уз госте из Новог Сада који су нас подржали кувањем хране, уз славље рођендана и непрекидне позитивне вибрације међу нама, песму, гитару и упркос паду имунитета и прехлади, ми опстајемо! Ја све ово доживљавам као вид сазревања студентске свести у сопственим правима и средствима њиховог остварења.
Ја идем до краја, настављам до испуњења захтева и не желим одустати, док на све проблеме који ме муче не добијем позитиван одговор.

Борим се да моје знање не постане роба!''

ЈА

No comments:

Post a Comment